TRIBINA KOJA JE ODBRANILA ČAST NAVIJAČA

O tome nećemo na sportskim stranama, jer sudski procesi su pitanje za državu, ovde ćemo o nečem drugom. O onome što se desilo u nekadašnjem “Pioniru”, u kome se, po prvi put od promene imena hale u čast slavnog “profesora košarke”, Aleksandra Nikolića, desio incident. I to prilično strašan. Uoči pomenute utakmice, minutom tišine odata je počast ubijenom Stankoviću, ali… Tribina prekoputa one na kojoj su, tradicionalno, najvatrenije pristalice Partizana, rešila je da ne ćuti. Zvižduci su se čuli, ne kratko i ne tiho. A onda, nezadovoljni takvim ponašanjem onih koji im nisu istomišljenici, nekoliko desetina “grobara” prešlo je na “neposlušnu tribinu”. Nasrnuvši na obične gledaoce, među kojima su, u porodičnom okruženju, mnogi doveli i mališane kako bi i oni uživali u crno-beloj košarci i crno-belom duhu odanosti klubu, huligani su tek posle intervencije žandarmerije zaustavljeni.

Neki od napadnutih, ili ugroženih, napustili su odmah halu. Neki su to učinili kasnije jer su se pojedini problematični momci, i pored prisustva policije, izmešali sa ostalim gledaocima pa je, na momente, viđeno i šikaniranje zbog pomenutih zvižduka. Nije toga bilo mnogo, niti dugo, ali dovoljno da se košarkaška radost pretvori u životnu mučninu. I da se okrenu leđa parketu, kako bi se iz “profine hale” izašlo.

I, taj najbolniji trenutak, da ona verna publika, ona sa tribine koja je odbranila čast iskrenih Partizanovaca ne želeći da odaje počast osobi koja je osuđena zbog trgovine drogom i posedovanja oružja, odlazi iz hale – nije bio dovoljan da se neko iz kluba oglasi.

Praviti se blesav možete iz više razloga. Neko iz koristi, neko iz straha.

Ali, svejedno, pitanja ostaju:

• Ko je naložio igračima, i fudbalerima i košarkašima, da nose majice sa likom ubijenog navijača?
• Ko je od službenih lica kluba uneo majice u službene prostorije hale/stadiona? To ne mogu navijači, jer je njima tamo pristup zabranjen
• Ko je naložio da se održi minut tišine, koji i nije predviđen Propozicijama takmičenja ABA lige?
• Zašto igrači i publika moraju da odaju poštu navijaču, a nije to urađeno kada su preminuli kapiten legendarne Partizanove generacije iz ’66 Vladica Kovačević, ili glumačka i navijačka legenda crno-belih Bora Todorović?
• Zašto je od svih ljudi iz FK Partizan i KK Partizan, jedini javno digao glas reditelj Srđan Dragojević, čija je poruka “Molim upravu Partizana da se pojavi u majicama “Svi smo mi Sale Mutavi, diler droge i huligan”” izazvala burne reakcije?

Mnogo “Ko je…?” i mnogo “Zašto…?”. I previše.

Ko je Aleksandar Stanković “Mutavi”?

Aleksandar Stanković, poznatiji kao Sale Mutavi, poslednjih godina postao je jedan od najmoćnijih navijača u Srbiji.

Na Partizanov Jug, pre pet godina, prešao je sa Zvezdinog Severa, a postao je vođa navijačke grupe „Janičari“, u kojoj je bilo dosta preletača. Iskoristio je hapšenja mnogih viđenijih „grobara“ zbog ubistva Brisa Tatona, ali i sukob „Alkatraza“ i „Zabranjenih“ na tribini i van nje – i preuzeo vođstvo među navijačima u Humskoj. Njegova moć videla se i u tome što je bio u obezbeđenju čelnika dok je klubom rukovodio Zoran Popović, iako su oni tvrdili da ne znaju ko je Stanković. Da je moć Saleta Mutavog rasla, svedoči i to što je navodno upravo on organizovao grupu koja je u decembru prošle godine upala u prostorije funkcionera kluba i od njih zatražila ostavke. Nakon sastanka čelnika kluba, doneta je odluka o kolektivnoj ostavci UO FK Partizan, ali je Miloš Vazura ostao na mestu generalnog direktora.

Jedino Sale Mutavi, od trojice navijača crno-belih, nije optužen za napad na obezbeđenje direktora kluba Vazure. Za napad su optuženi Veljko Belivuk i Darko Ristić, ali ne i Stanković, jer kamere nisu zabeležile da je on udario nekoga. Tako je Stanković na tom suđenju bio samo svedok posmatrač, koji je za ceo incident okrivio Vazurino obezbeđenje. Krajem prošlog meseca Prvi osnovni sud u Beogradu prihvatio je sporazum Prvog osnovnog tužilaštva sa Belivukom i Ristićem.