Svako prema svojoj savesti…

Ja sam čovek umetničke duše, i hteo – ne hteo, stalno u sebi i okolini tražim neki sklad… to mi je urođeno, dato…

Naravno da ono što meni izgleda kao skladno, nekome može izgledati kao totalna glupost, kao što i meni nečiji stavovi izgledaju kao nešto ružno, kao neki nesklad… čak kao nešto što mi izaziva skoro pa mučninu…hteo ja to ili ne…

E, tako mi je bilo danas na ,,Zemunelu,,…

Čim sam ušao, ugledam transparent sa kojim se uopšte ne slažem, a prinuđen sam da sednem iza njega, ili… da uđem u neko objašnjavanje (ili sukob?) sa potpisnicima, pa da mi posle možda bude još gore (u bilo kom obliku)…

Znači, seo sam, a nije mi prijalo…

Njih 20, 30, 40, koliko li ih je već bilo traže od JEDNOG momka da spusti glavu, itd… a šta je sledeće? Da nosi žutu traku oko ruke? Crveno-belu? Da ga jure bakljom da ga spale?

Ko je tu kome uzor? Ko se tako ponaša? Čiji navijači?

U čemu je razlika između Partizana i Crvene Zvezde? U čemu je razlika između navijača jednog i drugog kluba? U bojama? U ponašanju?

Mučno mi je i što su ,,potpisnici,, transparenta, koliko ja videh uglavnom tinejdžeri, ili su tu negde oko 20-e godine, možda neko ima i neku više, ali u svakom slučaju su vrlo mladi, a utakmice su im povod da nekoga mrze, da se sa nekim obračunavaju, da nekoga ponize, da pokažu svoj stav… a kakav je taj stav?

Te Kralj Petar i Serdar Janko, te Kosovo i Crna Gora, pa pederi i Olimpijakos, Šiptari i Hrvati… i ,,cigani,, i… ,,glodar Ožegović,,…

To su stavovi navijača Partizana…

Pa gde je tu Partizan? Gde je tu fudbal? Znaju li uopšte imena svih igrača Partizana koji su danas igrali?

Gde je tu neka prilika da se malo raduješ, da skineš namračeni izraz sa lica, da voliš nešto, nekoga? A ne samo da nekome ,,jebeš mater,,!

Malo su bili zadovoljni transparentom koji su doneli, malo su upalili baklju, malo su navijali… a onda psovali sudiji majku što ne svira kraj utakmice… valjda im fudbal nije toliko bitan, ili im je dosadan, ili žure na ručak, kod mame i tate, u školu… pa daj da se što pre završi.

I tako… došli su u grupi da zaprete, opomenu JEDNOG… ne sviđa mi se to… uopšte mi se ne sviđa… ko god bio, kakav god bio taj JEDAN… da li je fer ići 20-30-40 na jednoga, pa kako god.

KO vaspitava ove klince?

Srbi su nekad bili hrabri i kad ih je bilo mnogo manje (a ne više) od protivnika, šta će, morali su. Moji časni preci seljaci bili su hrabri na Kolubari, Solunskom frontu, Kajmakčelanu, po šumama i gorama, tamo gde se to moralo… a posle… po svojim kućama… ni mrava ne bi zgazili… i svakog ko im je došao u kuću, ugostili su najbolje što su mogli… sramota bi bila za domaćina ako ne postupi tako.

Pa i moja baba (i to ne ova koja je ratovala), jedna mirna i ćutljiva žena, stala je pred Nemca sa uperenom puškom – da ovaj ne bi pucao u psa koji laje na njega – u njenom dvorištu…htela psa da zaštiti, bilo joj žao.

A u Srbiji se znao red…

Tuđu vojsku puškom izgoniš, napast koja ti krade iz bašte i voćnjaka, motkom teraš, ali gosta koji nije došao da ratuje i krade, primiš domaćinski, poslužiš ga onim šta imaš… i Slovence 1941.-e, pa i migrante od juče i danas, i svakog drugog…

Kad imaš, onda daš i komšiji, prijatelju, rođaku, kajmaka, sira, jaja, voća, nešto iz bašte…

Tako bilo nekad… A sad…

Ožegović je sam polizao ono što je…

Nije došao kao neprijatelj, nije došao da ratuje, igrač je Partizana… kakav god da je on ,,gost,, i da li je dijabola u glavi ili ne, nije domaćinski, nije srpski da ga pljuješ dok je u tvojoj kući… ako možeš nešto da mu učiniš dobro, red je da to učiniš, a ako počne da pravi neki haos, imaš pravo i da ga isteraš iz kuće.

Drugo… ne volim ,,principe,, koji čas važe, čas ne važe – ovog ,,cigana,, ćemo da kinjimo, a sve druge ćemo da trpimo, poštujemo, volimo… pa bili oni u timu, ili na tribini.

Dobro, možda nisam u pravu, možda čvrst princip ipak postoji – možda je ovaj ,,veći cigan,, (ili je to bio) od nekog drugog ,,cigana,,… pa usled toga ovolika frka prema njemu… al’ nisam baš nešto siguran da nisam u pravu.

Ja sam danas čuo jedan takav primer ,,ciganisanja,, jednog našeg igrača, da mi se Zemunelo ,,okrenuo oko glave,,… pa, eto… njemu ništa, ali je zato Ognjen žrtveni jarac… valjda je taj arhetip potreban ljudskoj psihi, šta li…?

A mislio sam da Pantić preteruje kada je o tome pričao u Partizanovom Vesniku…

I, šta ćemo dalje…?

…Ognjen je došao, transparent je izrazio ,,stav,,… iako mi ,,stara garda,, na tribini Zemunela i nismo baš bili za taj ,,stav,,… i šta sad?
Čekaju nas utakmice, eventualni zvižduci i ometanja igrača žrtvenog jarca nikako neće pomoći CELOJ ekipi, jer to ometa i njih…

Pa izvol’te… svako prema svojoj savesti… (Goran Tomić)