Iz Rupe na Brdo – o opraštanju ružne prošlosti

Mislim da je apsurdno, glupo i nepotrebno prebrojavati krvna zrnca i nekome zamerati što je bio član našeg najvećeg rivala, ili što je navijao za njega. U svetu profesionalnog fudbala to je anahrono. Sad nam je odjednom važno da li je neko kao kadet bio član Zvezde, a nije nam smetalo pre dvadeset ili trideset godina? Kao da niko nikada nije kao pionir ili omladinac bio član Zvezde a kasnije došao u Partizan? Uostalom, posao tih momaka na terenu nije da sa šalom u rukama 90 minuta skaču na terenu i pevaju pesme Partizanovog juga, već da igraju i doprinose Partizanovim uspesima.

Nažalost, kod mlađih generacija odavno su se izgubili kriterijumi, uvrežilo se mišljenje da je ekipa tu zbog tribine, a ne obrnuto. Da li mladi navijači znaju koliko je igrača navijalo za jedan a igralo za drugi klub? Da je Živaljević navijao za Zvezdu i navija za nju i danas, a odlučivao je derbije svojim golovima Zvezdi kao igrač Partizana? Da je Stanislav Karasi počeo u Partizanu a slavu stekao u Zvezdi, i da i danas rado svraća u Partizan na kafu kod starih sportskih drugara iz Humske ulice?

 A imali smo baš primere za “pohvalu” kada su u pitanju neka naša deca, kojima je još u mlađim kategorijama Partizana dat božanski status, a oni su uzvraćali indolentnošću, nevaspitanjem, svađom sa navijačima, pokazivanjem srednjeg prsta…

  Može samo da nas raduje to što Kljajiću, Đuričkoviću, Miletiću i Đurđeviću, kao ni Stojkoviću, niko nije ništa nažao učinio od strane navijača Partizana, i što, bar većini Partizanovaca, apsolutno ne smeta njihova klupska prošlost. Pa pobogu, nisu prvi i jedini koji su kao klinci bili u jednom a završili u drugom klubu, pa oni samo zarađuju za hleb. Ja lično nemam nikakav problem s tim ko je gde igrao pre Partizana – jedino mi je bitno da igrač, dok nosi dres Partizana, daje maksimum za naš klub. Ne mora da bude ni najbolji, ni da blista, oprostiću mu i grešku, pa i težak kiks. A nekako imam utisak da ogroman broj navijača isto misli.

Opširnije na sajtu Crno-Bela nostalgija…