Ima li spasa za KK Partizan

Nastup Partizana na Superkupu u Baru sablaznuo je “grobare”. Od rezultata, igre, selekcije, neuigranosti, „divljanja“ jednih, nemoći drugih, stagniranja trećih. Posle tri godine bez trofeja i prodatog igrača, u novu sezonu Partizan ulazi sa četvrtim trenerom i novim kašnjenjima. Lane se čekao Rakićević, izbor Evrokup ili FIBA, oporavak povređenih stranaca. Godinu pre, ko će prvi otići, Danilović ili Vujošević, a ovoga leta igrači, trener iz reprezentacije i naslednik Pekovića.

Naš najtrofejniji klub mesecima (i pre juna) nema predsednika. Ko odlučuje, nalazi sponzore, vraća dugove prethodnika, bira trenera, sportski sektor, menadzment, upravu, predsednika i kada će? Da li je naš jedini prvak Evrope samo fikus? Neko ko se koprca sa glavom iznad vode i užetom bačenim davljeniku, ne sa namerom da se izvuče, već ostavi da pluta. Tek da se ne udavi…

Ko je doveo Vilsona, a trener Muta Nikolic ga ne pušta ni minut, dok odlični Gos uopšte ne izlazi, a stigao je i treći strani plej, Miler?! Ko je prethodno doveo dva “felerična” Amera, potrošio vreme za koje se čekao i Muta? Postoji li saradnja sa Dinamikom? Na  Dorćolu se trenira, a jedan od najboljih igrača Dinamika, Lazić, ode u Megu!? Vraća li se u klub Velja Jojić, vlasnik Sportskog centra i kluba sa Dorćola? Šta je bilo od priča o hokejašima, Žocu, Kići, Zeki, Krstiću, pre toga Vujaniću, Ostoji Mijajiloviću, Raši Radovanoviću? Koji je cilj postavljen, šta se želi, sa kojim igračima uz nedostatak novca i prioritete?

Od priče o predsedniku početkom jula, došli smo do kraja septembra. Niko da izađe i zvanično se obrati sem Mute, koji izjavi da ni njega ne bi zvali da Partizan ima novca?!

Danilović je otišao, Peković posle njega, Berić je pušten niz vodu. Mesto poslovnog direktora napustili su Grković, pa Stijović. Kecman je od pomoćnog trenera postao tim menadzer, Šilobad od poslovnog izvršni direktor, Todorića ne vidosmo na klupi u Baru. Iskrin je kao potpredsednik uz Kijanovića na vatrometini. Ispravljaju tuđe greške, dugove, moljakaju, grebu, prolongiraju… Daleko da su bezgrešni ili time amnestirani od odgovornosti, pod lupom kritike.

Marko Pecarski je najveći dobitak, ali on mora da sazreva uz tri kvalitetna igrača, ne da bude nosilac. Kreativnost, talenat, ruka, inteligencija, uprkos defanzifnim problemima, najavljuju blistavu budućnost, a klubu jednog dana zaradu (ako ga redovno bude plaćao). To se i od Marinkovića očekivalo ovog leta, ali je neko pokvario posao. Hoće li Vanja proigrati? Da li bi i neko od Amera sa dvogodišnjim ugovorom mogao da bude „zlatna koka”? Ili Đoko Šalić i Andrija Stevanović iako već imaju 22 godine?

Andrić je starosedelac i dalje sa epizodnom ulogom šutera. Borbeni Čakarević koji je igrao Evroligu, u Baru je napunio kolone skokova, asistencija i ukradenih, ali i izgubljenih lopti, uzetih i promašenih šuteva. Gavrilović se traži, Tomić još više, na najproblematičnijoj poziciji, gde najviše škripi. Junior Tadić, iako je dve godine mlađi, igra za razliku od klupske dece Tanaskovića i Jovanovića (čini se uz Vilsona prekobrojni). Koliko će oni koji nisu bili na Superkupu doneti boljitka? Talentovani povratnik posle teške povrede kolena, Aranitović, kao i kapiten Veličković, uz rebus koliko će utakmica i minuta biti na raspolaganju?
Pogledajte još:

Muta, koji se hrabro prihvatio izazova, traži vreme za uigravanje, mada mu pre treba centar. Iz kluba traže strpljenje, ali to su i prethodne dve godine tražili. Navijači više traže mlade snage, borbu i viziju, nego rezultate i otrcane fraze. Treba reći i da je postalo teško dovesti ne samo mladog, nego uopšte igrača u Partizan. Ne samo zbog izdašnijih ponuda drugih, već svega što se dešavalo oko Novaka, Rakićevića, Tejića… čije karijere padaju, ali se preusmeravaju u druge klubove, lige.

Nekada je bila privilegija, a danas je nezahvalno biti u Partizanu, mada neki čvrsto drže svoja mesta. Evrokup je minsko polje, ABA nemirno more za crno-beli torpedovani brod, na kome curi na sve strane, gde se jedna rupa zapuši, a druga pojavi.

Na navijačima je da budu vetar u jedra, da ne dopuste potonuće, ali ni sabotažu, dezerterstvo ili izdaju posade. Do luke spasa, jer za neki napad ili kontraudar, ovakav brod nije.