Biće zanimljiva Superliga

Šteta što Nenad Čanak nije ranije preuzeo ekipu i što Partizan nije znatno ranije ukomponovao ovaj sastav. Jer ovaj tim bi bez problema izborio plej-of ABA lige.

Crno-beli su u Niš takođe stigli u solidnoj formi, sa četiri pobede u poslednjih šest mečeva, a zbog poraza od Olimpije u jednom od ključnih u borbi za završnicu ABA, mnogi su već prežalili velikana iz Humske i postavljali čak pitanje da li može stići i do finala.

To je bio veliki “poklon” za Čanak i njegov tim jer su crno-beli bez ikakve pompe i očekivanja dobili priliku da se na miru spreme za rivale. Zlatibor je bio idealno zagrevanje, a onda je meč sa Mega Bemaks pokazao da će Partizan biti dostojan rival Zvezdi u borbi za trofej.

Međutim, niko nije očekivao baš ovakav Partizan u samom finalu, pre svega zbog prethodna dva poraza od najvećeg rivala. Crno-beli su bili nemoćni u prvom susretu, dok im u drugom nije bilo dovoljno ni to što su 25 minuta kontrolisali ritam meča. Svega nekoliko minuta je bilo potrebno Zvezdi da reši taj duel.

Ali dok je većina očekivala da će to biti dodatno breme za ovaj tim, svi su zaboravili na faktor Novica Veličković i njegovo ogromno crno-belo srce. Posle oba poraza Veličković je sa ogromnim žarom komentarisao manjak želje, motivacije i borbenosti svojih saigrača, nije se osvrtao na igru, kvalitet i formu protivnika, već na mane svog tima.

” Nisam ostao ovde zbog novca ili tako nečega, ostao sam da se Partizan vrati gde mu je mesto i ovo je neki mali korak. Ja jesam držao govor u svlačionici, ali oni su prevazišli i to”, rekao je posle meča Veličković i jasno potvrdio šta je bio “iks-faktor”.

To je posebno bilo vidljivo nakon drugog meča kada je Veličković skoro pa bio besan na svoje saigrače što nisu pokazali bar promil želje koju on ima kada igra protiv Zvezde. Međutim, izgleda da je taj bes i nezadovoljstvo kanalisao na savršen način i u međuvremenu ga preneo na ceo tim, jer su ovaj put igrači Partizana igrali baš onako kako uvek igra i Novica.

Grizli su od prvog minuta, nedostatke koji su bili vidljivi u prethodnim mečevima su nadoknađivali borbenošću i trčanjem, a svaka dobra odbrana i koš su podizali samopouzdanje celom timu, ne samo pojedincu koji je to činio. Posebno su impresivno delovali centri, za koje smo već istakli kolika su bila slabost Partizana ove sezone, pre svega u odbrani gde su potpuno zaustavili unutrašnju igru Zvezde.

Tako su svi igrači shvatili ono što im je Novica pričao cele sezone – Zvezda je možda Evroligaš i šampion, ali nije ni potpuni bauk. Čanak je pronašao pravu formuli i za razliku od svog kolege s druge strane donosio prave odluke u ključnim trenucima, a to se najbolje videlo u završnici kada je Zvezda sa skoro -20 stigla na samo tri poena zaostatka. Partizan od pre nekoliko nedelja bi se tu “raspao”, ali ovaj nije. Usledila je odbrana i sjajna reakcija Gagića u napadu i crno-beli su stavili tačku.

Kup Koraća je nažalost samo prestiž, trofej koji će svi, pa i sami crno-beli vrlo brzo zaboraviti, ali je ove sezone on ipak mnogo više od toga. Za Zvezdu je šamar za buđenje pred konačnu borbu za glavne trofeje, a za Partizan možda i ključni sastojak za povratak šampionskog gena i i prelomna tačka koja bi ovaj tim mogla da vine mnogo dalje nego što se i sam nadao ove sezone.

Opet kažemo, šteta što Čanak nije došao u Humsku malo ranije, šteta što crno-beli nisu uspeli bar u decembru sa sastave sadašnji “roster”, jer bismo sigurno gledali dva srpska kluba u plej-ofu ABA, a možda i u samoj borbi za trofej.

Jedno je sigurno, biće zanimljiva Superliga.