Opet prosuti boodovi na JNA

Jeste, titula je izgubljena pa što bi se bilo ko trudio i pokušavao da igra fudbal, odnosno radi ono za čega je plaćen.

Na sablasno praznom stadionom, ne računajući par stotina Kimijevih Grobara, i isto toliko preletača na južnoj tribini,  gledali smo očajan Partizan u prvom poluvremenu, a tek nešto malo bolji u drugom, ali više ništa ne može da nas začudi, sve dok je Đukić na klupi. Bilo je i ranijih godina loših ekipa Partizana, ali ovo što gledamo ove sezone u domaćem takmičenju je dno dna!

Slično izdanje očekujemo i u sredu na revanš utakmici protiv Čukaričkog, gde Partizan mora da stigne 4:2 iz prve utakmice. U nekim drugim uslovima, možda bi mogli i da se nadamo, ali od Đukićevog Partizana očekujemo još jednu blamažu i gubljenje i drugog trofeja.

Nema šta da se kaže za prvo poluvreme, osim jad i beda! Partizan je dobio dva gola iz dve prilike za samo 13 minuta igre. U napadu Partizan je pokazao jedno veliko NIŠTA, pa i ne čudi da se na odmor otišlo sa 0:2.

Na početku drugog poluvremena Đukić menja dva igrača. Izvadio je neprimetnog Tošića i sasvim nevidljivog Ožegovaća. Toliko je ovaj drugi bio nevidljiv da bi mu i američki stelt avioni pozavideli. Ušli su Strahinja Jovanović i Ivanović. Partizan je počeo da igra nešto što je ličilo na fudbal, a nije se dugo čekalo za prvi gol. U 59. minutu Ilić je prevario pet fudbalera Napretka i uposlio Đorđa Jovanovića, za 1:2. Tri minuta kasnije slična kombinacija i opet Jovanović postiže gol za izjednačenje.

U 80. minutu Jevtović dobija sasvim nepotreban drugi žuti, odnosno crveni karton i tu je bilo koja priča o preokretu bila završena. Partizan je opet prosuo bodove na JNA.