Dan u Zemunelu

Danas je u Zemunelu bio ,,dan otvorenih vrata,, – i pre nego što se ovi naši tu opet ,,usele,, i krenu sa pripremama svako je mogao da dođe uđe i malo zaviri tamo gde se Partizan sprema i priprema…

Ko god da je smislio tu ideju, svaka mu čast i hvala na gostoprimstvu!

Priznajem pomalo mi je čudno bilo da se ja nalazim u tim prostorima koje obično gledam sa neke ,,distance,,… umesto da sedim na tribinama i gledam Teleoptik, ili fudbalere Partizana na internetu, ja sam šetao po tim terenima i travi koja je mekša od svakog tepiha… kako je samo tako uzgoje, nemam pojma…

Tu je i ona dobro poznata staza po kojima naši kloparaju kopačkama na početku svakog snimka o početku priprema, figure koje imitiraju ,,živi zid,, i sve ono drugo što nam je tako dobro poznato… sa snimaka, TV-a, interneta, sa fotografija…

Zemunelo je zaista lepog dizajna, ali nema tu neke nepotrebne bahatosti ili raskoši, iako su spavaće sobe lepe, kreveti na kojima fudbaleri spavaju nevelikih su dimenzija, i kad pomislim koliko su često oni ovde u karantinu, posebno kad je neka bitna utakmica, pitam se koliko li lako uspeju da zaspe i kako se u krevete smeštaju ovi krupniji (Tavamba npr.)…

Tek ovako ,,izbliza,, malo bolje sagledam činjenicu da fudbaleri zapravo mesecima i mesecima (neki i godinama a Sale i decenijama!) žive jedan ,,spartanski, vojni, pomalo gladijatorski,, život koji nije baš uvek tako sladak i lak…

Malo bolje razumem zašto se oni čude kad ih mi kritikujemo sa tribina ili preko interneta… jerbo verovatno mnogo rade svaki dan, pa misle da se to sve uvek i vidi…

Samo…morali bi i oni da malo bolje shvate nas, navijače…

Video sam gde žive, spavaju, jedu, gde igraju onaj ,,ručni iliti stoni,, fudbal… poneki pehar i poneku ikonu, koji se takođe tamo nalaze… a moja umetnička duša svakako je primetila i slikarska dela koja je neko izabrao da vise po hodnicima ili sobama, i kao i danas, uvek se pitam ko li je zadužen po takvim nekim centrima ili hotelima da nabavlja sve te ,,umetnine,, i kako li to čini, i po kriterijumu koji upotrebljava i po načinu na koji ih nabavlja, da li ode negde pa se pogodi ,,đuture,, za celokupnu ,,količinu umetnina,, koja će podmiriti sve prostorije, ili skuplja i traži slike jednu po jednu na raznim mestima…? Pomalo mi žao što nikad ja nisam u životu imao neki ,,otvoren račun,, pa da kupujem slike… pa makar i ne za sebe nego za neku ustanovu… Al’ eto…nisam…

Sve u svemu, lep, prijatan i nesvakidašnji (a današnji) ,,izlet,, u Zemunelo, nekom drugom prilikom, mogli bi da nam ,,obezbede,, i ponekog prvotimca da malo ,,zaigramo na male goliće,, ili bar da pucamo penale, a sa Rikardom Gomešom rado bih se oprobao i u ,,ručnom – stonom,, fudbalu, pa kom obojci, kom opanci…

He, he…ja sam taj fudbal bar viđao i u starim dobrim vremenima, i na vašarima i po provincijama, a da li je i on, tamo negde kod njega, e, to ne znam… (Goran Tomić)