Mi živimo fudbalsku verziju Orvelove “1984”

Prošle nedelje je odigran 158. beogradski “večiti derbi” između Partizana i Crvene zvezde, a i dalje se ne smiruju strasti izazvane odlukom sudija da šut Boaćija ka golu Partizana priznaju kao regularan gol, iako se apsolutno nije moglo utvrditi da li je lopta prešla gol-liniju. Niti je to bilo moguće utvrditi posle utakmice, putem snimka, a još manja je verovatnoća da je bilo koji od sudija jasno video tu situaciju u samom momentu dešavanja. Posebno to nije mogao da vidi sudija Nenad Đokić, koji je u tom trenutku bio metar iza linije i nije mogao imati tačan pogled na situaciju, a uz to je bio zaklonjen golmanom Stojkovićem. Tim pre je sve navijače Partizana šokirala lakoća s kojom je sudija iza gola, Nenad Đokić, signalizirao glavnom sudiji Danilu Grujiću da je u pitanju čist gol!?

Naravno, kad nekome nije čista savest, onda se kreće sa lažima, spinovima i skretanjem pažnje na sasvim desete stvari. Prvo je trener komšija, Vladan Milojević, iako bar 80 metara udaljen od mesta gde se desila sporna situacija, nepobitno utvrdio da je gol bio “čist kao suza”, dok je Zoran Bata Mirković, trener Partizana, iako u ovom slučaju trener oštećene ekipe, dao prilično neutralnu izjavu, ne želeći da daje definitivan sud. Krenula je i hajka u vidu sinhronizovanog i orkestriranog vređanja Vladimira Stojkovića, golmana Partizana, zbog njegove neprimerene ali u afektu date izjave. U tu hajku su se uključili svi tabloidi, kao i voditelji sa opskurnih televizija – razni Marići, Sarape i slični. Taman da se zabašuri još jedna sramna sudijska odluka na štetu Partizana. To što je Stojković još od 2010. bio meta fizičkih napada (Đenova) i konstantnog vređanja od strane navijača Zvezde i njima naklonjenih medija, u kojem ima elemenata raspirivanja nacionalne i verske mržnje, to očigledno nije briga domaće javnosti. “Partizan je strano telo u Srbiji”, reče onomad Milojko Pantić, pa izgleda da su sva sredstva protiv Partizana i njegovih članova dozvoljena.

Svoj sramni doprinos dao je i sportski direktor Crvene zvezde, Mitar Mrkela, “hrabro” se priključivši vređanju Stojkovića, po sistemu “sto na jednoga”. Nezabeleženo je da je ikada jedan sportista prozvao drugog rečima da “ide na psihijatrijsko lečenje”. Ali eto, kada su u pitanju ljudi iz redova našeg rivala, njima ama baš ništa nije strano.

Vrhunac je ipak bio pre dva dana, kada je “Blic” objavio lažnu informaciju kako je čuveni sudija Kolina, u radio-emisiji “Top gol” rekao da je lopta bila “pola metra u golu”. Ni manje, ni više! Ova masna laž je, naravno, posle par sati raskrinkana – niti je Kolina dao takvu izjavu, niti je bilo ko u Italiji toliko zaludan da se bavi srpskim derbijem, niti ta emisija uopšte postoji!

Za kraj ovog dugačkog uvoda, dodajmo i stav koji provejava u javnosti, a koji se može sažeti u rečenicu “zar je toliko bitno da li je prešla liniju ili nije, pa to je samo fudbal?”. To je stav koji se forsira od tobože intelektualno superiornih građana ove zemlje, koje jako boli nepravda na radnom mestu, na ulici, u politici, ali kada se o sportu radi, onda se sa intelektualne visine gleda na to kao na neku triviju, nedostojnu diskusije. A da u pitanju nije nikakva trivija, nikakav slučajan previd, već sistematsko sakaćenje Partizana u “večitim derbijima” u poslednjih nekoliko godina, pokazaće i ovaj tekst, odnosno analiza.

U ovom tekstu ćemo se osvrnuti na mečeve između Partizana i Crvene zvezde igrane u deceniji koja u toku i koja je počela od fudbalske sezone 2010/11. Zašto baš taj period? Zato što je to aktuelna decenija, zato što taj period pokazuje sistematičnost u odlukama na štetu Partizana. Ne, ne želimo da sakrijemo sporne odluke na štetu Zvezde iz perioda pre 2010/11, ali i pored iskrene želje, na pamet nam padaju samo čuveni ofsajd Milijaša iz 2008, kup utakmica i faul Krstajića nad Lazetićem u 16 metara (138. derbi, proleće 2009/10). Ali, onda ćemo se setiti i nepriznatih golova Partizana (Bogunović, 135. derbi, 1-1, Iliev, 122. derbi, 0-0), kao i izmišljenog penala nad Koromanom (129. derbi), davljenje Moreire u 16 metara od strane Gaja (134. derbi), ili obaranje Ivana Tomića u “mrtvoj šansi” u 128. derbiju. Da ne idemo u dalju prošlost i da ne pominjemo sudiju Blagoja Šipku, koji je postao sinonim za fudbalski kriminal (jesen 1989/90).

Opširnije na sajtu “Crno-bela nostalgija“……