Mada i sam ne retko pišem ovde ode i pljuckam okolo sa viših delova Topčiderskog brda, čak i naši najbolji dani teško da zahtevaju neku posebnu pažnju kontinenta. Tim pre što smo sigurno izrasli u kravu koja bi čak i kada napuni kantu do vrha mlekom, već u sledećem trenu tu istu kantu gurnula nogom.
Gledano iz aktuelnog trenutka, verovatno bi bilo korisno poći od te istine. Zapravo, najblagotvornije bi bilo držati se istine.
Umesto toga da “imamo prostora da dovedemo nekoga ako budemo morali” kako kaže Tumba, treba reći da nemamo čime bilo koga da dovedemo. I šta uopšte znači ima prostora i šta uopšte znači ako budemo morali?
Umesto da najavimo kako ćemo pregaziti portugalce sa Kipra, trebalo je barem oćutati istinu da sa njima nema šta da tražimo. U stvari trebalo je odmah, na početku reći gde smo, sa čime idemo u sezonu, za šta smo sposobni, a za šta ne. Onda bi i očekivanja bila odgovarajuća, razočarenja manja, a eventualni uspeh veća radost.
Ako je neko zamislio da uspostavi sistem u Partizanu, koga će činiti naša škola sa dopunom iz regiona, kako kaže sportski direktor, onda se to saopšti odmah na početku službovanja nove garniture, otvoreno se otpiše Evropa i oroče se neki viši dometi od JSL za sezonu, dve.
To ne bi bilo lepo čuti, još manje svariti takvu politiku, ali onda bi sve imalo smisla, ličilo bi na uspostavljanje nekog sistema, pred nama bi stajali neki ozbiljni ljudi, koji drže do svoje reči i zamisli i na kraju krajeva bili bi pošteđeni lupetanja, blamiranja po medijima i iritiranja navijača.
To međutim znači govoriti istinu o svemu i u svakom trenutku. Nema pozitivnih nula i nepostojećih budžeta. Sami smo sa sobom i onim što u ovom trenutku imamo i tačka. Hajde onda da vidimo kako i ko to može najbolje da iskoristi i pomeri stvari za korak napred.
To znači profesionalni i fer odnos koji podrazumeva da nema (zlo)upotrebe ljudi, nema potrošnje onih koji donose kvalitet i profesionalnost i nema recikliranja svakojakog smeća. Pa i ako je došlo dotle da moramo da se zahvalimo nekom, neka to bude ljudski, časno kako priliči skromnom evropskom klubu po imenu Partizan koji svoju veličinu treba da crpi iz čeličnih principa i sportskog i ljudskog viteštva, ako je već kratak sa fudbalskom igrom. I sve bi onda bilo bolje, lepše i čistije.
Dotle Partizan nema šta da traži u Evropi, niti njegovi navijači imaju šta da očekuju u tom pogledu. Ali to ne znači da se ne treba iskreno boriti za što duži boravak tamo. Po svaku cenu. Čak i po cenu nekih bolnih poraza, koji ako bi dolazili od velikih timova mogu imati samo pedagošku vrednost. To je prosto cena boravka, ali i škola koja se mora proći.
Sagledavajući poslednje posrnuće od AEL-a u svetlu konstatacije sa početka, nema ničeg neočekivanog u takvom razvoju događaja. Nema čak ni ničega bolnog u takvom ishodu. Bolna je lažna slika mogućnosti tima, koja nam stvara uobrazilju da je realno očekivati nešto i bolna je frustracija koju su donele poslednje godine, da je jedna retka i dobra prilika za nešto zaista veliko, kada je Partizan u pitanju, otišla niz vodu.
Domaća liga i uspesi u njoj sami za sebe nemaju apsolutno nikakvog smisla, ne donose nikakav napredak i dobit osim zadovoljstva koje donosi crknuta komšijska krava. To je više nego prijatno zadovoljstvo, ali pravi imperativ domaće lige je činjenica da postoji mogućnost da se na mala vrata ušunja među velike i jake i tamo eventualno ukrade koja mrvica za sebe. Tu mogućnost donosi jedino pozicija prvog. Za sve ostalo vrata Evrope su snažno zalupljena.
Naš kamen koji treba da izguramo na vrh brda, sada je sasvim sigurno u njegovom podnožju. To posle svega što smo proživeli sa Prtizanom i nije najgora stvar, ako bi se strpljivo i uporno krenulo sa guranjem sve veće i teže stene uz brdo. Nisam siguran da li je to sada slučaj sa ljudima oko kojih sam i sam bio u zabludi da su pravi.
Iz tog razloga moramo biti strpljivi i racionalni u očekivanjima od igrača, posvećeni i odani timu, kritični i oštri prema onima koji ga vode i pre svega smrtni neprijatelji prema skotovima, smeću i ološu koji drže klub u ropstvu i to uvek, svuda i u svakoj mogućoj količini.
PROFESOR