Prebrojavanja, sabiranja, lobiranja

Bliže se dani raspleta istorijske krize u Humskoj. Višenedeljno medijsko zatišje u razmeni optužbi i udaraca Partizanovog predsednika Dragana Đurića i njegovih istomišljenika iz klupskog upravnog odbora sa unutrašnjom opozicijom, oličenom u smenjenom sportskom direktoru Mladenu Krstajiću i oteranom treneru Aleksandru Stanojeviću, samo je očekivano zatišje pred novu, još snažniju buru, na čijem kraju ćemo dobiti konačne pobednike i gubitnike u ovom velikom, beskompromisnom ratu.

Samo naivni mogu da poveruju da je vrhuška crno-belih mirna i spokojna, kakvom se predstavlja u javnosti, odnosno da je ubeđena u svoj potpuni trijumf digla “sve četiri uvis”. Baš kao što jedino mala deca mogu da progutaju priču o skrštenim rukama njenih rivala, tj. tvrdnju da su, razočarani porazom u prvim bitkama, odustali od revanša. Zapravo se i jedni i drugi, ušančeni u svojim rovovima, daleko od očiju radoznalika pripremaju za ključnu fazu obračuna, započetog mnogo pre Krstajićevog glasno postavljenog pitanja (Đuriću) “gde su pare” i Stanojevićevog otkrića da su najjače poluge ove vlasti u Partizanu u stvari podrška Socijalističke partije Srbije i jake spone s jednim od najmoćnijih domaćih tajkuna – Miroslavom Miškovićem.

Poprište će biti toliko pominjana skupština kluba. Mada nas, kao nekakvo tajno društvo organizovani, UO ovog puta nije udostojio ni uobičajenim šturim saopštenjem na oficijelnom sajtu, “sedma sila” i javnost su iste večeri posle poslednjeg sastanka Partizanove vlade saznali da će sednica najvišeg klupskog tela biti održana 20. februara, bezmalo dva meseca posle propisanog roka, pošto Statut predviđa najmanje jedan takav skup godišnje.

PITANJE POVERENJA

I dalje je dosta nepoznanica i nedoumica u ovom sukobu bez presedana u srpskom sportu, ali je sasvim izvesno da će, iako predviđena i najavljena kao radna, pomenuta skupština biti sve samo ne formalno usaglašavanje postojećih akata sa odgovarajućom regulativom Fudbalskog saveza Srbije i Zakonom o sportu, garniranog standardnim usvajanjem izveštaja o dvanaestomesečnom radu i učinku upravljačke garniture. Ono što navijači Parnog valjka s velikim zanimanjem čekaju je rasprava o (ne)poverenju aktuelnom rukovodstvu našeg prvaka. Pod takozvanom tačkom razno, jedan član skupštine iz redova opozicije sigurno će postaviti pitanje daljeg opstanka “ekipe”, za koju njeni kritičari tvrde da će “ni kriva ni dužna” ući u Partizanovu istoriju kao jedna od najtrofejnijih. A potom obrazložiti, shodno tome sledstven, zahtev za opozivanjem Đurića i UO, koji za svoja (ne)dela odgovaraju skupštini, a ušli su u treću sezonu petogodišnjeg mandata.

BITKA ZA GLASOVE

Obe strane “znaju” da imaju sigurnu većinu u klupskom parlamentu i u isto pokušavaju da ubede 65 glasača, ali u stvarnosti nema previše dizača ruku u čija su “dva prsta” stoprocentno uvereni. Zato, još od Krstajićevog odbijanja da legne na rudu, pogazi svoje reči i zagrljen s predsednikom izađe pred novinare nakon decembarskog UO, traju prebrojavanja, sabiranja, oduzimanja i lobiranja. Sa identičnim ciljem, ali različitim metodama. Dok pozicija manje ili više otvoreno preti otkazima zaposlenima koji imaju moć odlučivanja, po “difoltu” računajući na poverenje onih koji su profitirali u njenoj eri, dotle se opozicija oslanja na privrženost nekadašnjih i sadašnjih sportista i sportskih radnika, a nezadovoljnima iz Radne zajednice obećava finansijski stabilniju budućnost u slučaju svoje pobede. Zajednička “meta” su im tzv. društveno-sportski radnici i pet predstavnika navijača, a i jedni i drugi za domaći zadatak imaju namicanje proste većine (50 odsto plus jedan glas) od broja prisutnih, kojih ne sme biti manje od trideset troje.

ULOGA NENADA BJEKOVIĆA

Ma kako naučnofantastično zvučalo, Nenad Bjeković nije “nahuškao” bivšeg direktora i trenera na Đurića, za čije višedecenijsko bitisanje u klubu i predsednikovanje poslednjih godina ima ogromne zasluge. Sportski direktor s najdužim stažom od osnivanja Partizana i njegova siva eminencija posle (samo) formalnog odlaska s vlasti, nije ih inspirisao i instruirao na nesvakidašnju “bunu protiv dahija”. Ali im je nesumnjivo stao u zaštitu kada je sasvim pukla tikva između pomenutog tandema i čoveka čiji je savetnik doskora bio, a koji se očito oteo “kontroli” i uhvatio u kolo s ljudima za koje su crno-beli samo nepresušan izvor novca u finansijski iznurenoj Srbiji, pa zarad opšteg dobra i mira u zemlji, čak traže treneru da batali osvajanje titula. Zbog toga bi Đuriću njegovo smenjivanje moglo vrlo brzo da se vrati kao bumerang i “skine mu glavu”. Tvrdoglavo ćutanje popularnog Đavola, poznatog baš po dugom i oštrom jeziku, za upućene je dovoljan signal njegove rešenosti da se vrati na “mesto zločina” ili makar u Humsku opet dovede one koji su u njoj odrasli – Stanojevića i Krstajića. A Bjeković ima iskustva, umeća i moći za preokret i trijumf u finišu “utakmice”, u čemu bi, ako hoće, mogao da mu pomogne još uticajniji i sposobniji legendarni generalni sekretar crno-belih Žarko Zečević. Istina, u životu, fudbalu pogotovo, ne slave uvek bolji i jači, pa ovakav epilog treba uzeti sa rezervom.

Šta više, teško je zamisliti da će pobednik, ma kako se on zvao, meč dobiti ubedljivo, kao onomad kada je Đurić na poslednjoj izbornoj skupštini konkurentu Savi Miloševiću prepustio tek jedan glas.

POVRATAK KRSTAJIĆA I STANOJEVIĆA

Kako Skupština ima pravo da ukine ili suspenduje odluke UO, može se desiti da za dve nedelje budu poništene smene Krstajića i Stanojevića, čiji su lik i delo za većinu Grobara personifikacija borbe protiv uprave. Iako je bivši sportski direktor na oproštajnoj konferenciji za medije izjavio da nema nameru da se vrati u kancelariju na prvom spratu, a njegov saborac s trenerske klupe bio nedorečen u odgovoru na novinarsko pitanje o kambeku na mesto šefa stručnog štaba, čini se prirodnim da se, u slučaju navedenog raspleta, obojica ponovo nađu na mestima odakle su ustali protiv Đurića. Pitanje je, međutim, kojim tempom bi se to desilo, tj. da li je ova rokada izvodljiva pre eventualne promocije novog predsednika kluba.

SUDBINA AVRAMA GRANTA

Stanojević se vraća, Avram Grant odlazi… Samo na oko jednostavan scenario. Veliko je pitanje da li bi Izraelac sam krenuo za Đurićem ako skupština predsedniku uruči kartu u jednom pravcu, ili bi čekao da ga drugi rastave od igrača, koji su polako počeli da se prilagođavaju njegovoj viziji igre i metodama rada. Rebus predstavlja i modus njegovog eventualnog obeštećivanja na ime raskida ugovora, imajući u vidu činjenicu da je Izraelac pre stavljanja potpisa tražio i dobio 900.000 evra po sezoni. A to je ogroman iznos za klub bez generalnog sponzora i članova UO široke ruke. Pogotovo posle zimskog prelaznog roka, u kojem nije otišao nijedan fudbaler, a zna se da su njihovi transferi u inostranstvo jedini veliki i sigurni punjači presahle kase.

PREDSEDNIKOV PROTIVKANDIDAT

Mnogo toga zavisiće od namera, ambicija i veštine novog prvog čoveka, pod uslovom da uopšte dođe do primopredaje vlasti. Mediji i čaršija su već počeli s licitiranjem imena naslednika Dragana Đurića, a nagađanja, fingirane ili stvarne promocije predsedničkih kandidata biće užurbanije i pompeznije što skupštinska sednica bude bliža. U Humskoj, čini se, još uvek nisu razotkrili njegov identitet, osim što su se uverili da to nisu stari takmaci u toj trci, poznati biznismeni Radomir Živanić i Milija Babović, a oni koji više ne stanuju na toj adresi, izgleda, vešto kriju svog “keca iz rukava”. Verovatno svesni da bi to morao biti neko finansijski teži i nezavisniji, u svakom pogledu reprezentativniji i uspešniji od sadašnjeg predsednika, jer samo takav o može da potuče prividno nemuštog i bezazlenog, “igrača” kakav je Đurić.

DOBROVOLJNI ODLAZAK

Za kraj, ne treba isključiti ni najmanje realno, ne i neostvarivo dobrovoljno povlačenje sadašnje uprave. Naravno, ne pod pritiskom navijača, jer joj njihov stav nikada nije bio bitan, osim onih s privilegijama, spremnih da se okreću onako kako vetar duva. Dragan Đurić i njegov Upravni odbor sami će napustiti brod samo ako dobiju takvu direktivu, pošto “i nad popom ima pop”, ili se recimo socijalisti, u susret državnim izborima, povuku iz priče koja bi im u krajnjoj računici mogla više štetiti nego koristiti. Jedino u takvim okolnostima bi dolazeća sednica skupštine bila istovremeno i izborna. U suprotnom, svedočićemo direktnom odmeravanju snaga dveju struja, s još nedokučivim rezultatom. Uprava, kao Milan u čuvenom finalu Lige šampiona proleća 2005, ima značajnu prednost posle prvog poluvremena najinteresantinijeg i najuzbudljuvijeg “duela” srpskog fudbala u ovom trenutku, ali od mnogo toga zavisi da li će ga rutinski privesti kraju ili će opozicija, poput Liverpula, u nastavku ipak uzvratiti udarac, okrenuti stvari naglavačke i, kao u staroj izreci, poslednja se najslađe smejati.

OLGICA NIKOLIĆ olgica.nikolic@mozzartbet.com